Na cilju sam. Okružen sam roze bojom kojom su ofarbane gotovo sve fasade. Kao da me neko stavio u dečji san. Zaboravio sam na voz i na gužvu i na umor. Čudo sam tražio, čudo sam i dobio. Sve to me vratilo u detinjstvo, u nevinost i nežnost. Iskusni moreplovac kome je preko glave prošlo mnogo talasa pronašao je utočište. To nisu ostrva u okeanu već čista sreća u Ružičastom gradu. Saznajem da je stari deo grada okrečen u ružičastu boju po nalogu maharadže Man Singa Drugog kada je princ od Velsa, a kasnije engleski kralj Edvard Sedmi, posetio Džajpur 1876. godine. Od tada svaka kuća mora da bude okrečena u ružičasto, kako bi se održao autentičan izgled. Pomalo izgubljen nastavljam da lutam gradom. Čak se ni ne sećam šta tačno tražim. A onda se ispred mene pojavila Hava Mahal.

Došao sam do još jednog cilj bez mnogo truda. Kao da je on pronašao mene. Velika zgrada koja podseća na košnicu izgrađena je od crvenog i ružičastog kamena peščanika. Hava Mahal ili Palata povetarca (Palace of the Breeze) je pravo mesto za odmor i ispijanje Tiki pića i to ružičastog, koje nosi naziv Island Breeze. Put od Madagaskara do palate je povezan u neraskidivu celinu. Indijska mističnost utiče na sve koji joj priđu, želeli oni to ili ne. Ukusi jagode i lubenice stopili su se i prerasli u nešto neopisivo, zagonetno, indijsko…
Moram da se vratim u realnost. Prisećam se teksta iz bedekera: „Palatu je 1799. godine podigao maharadža Savaj Džaj Sing Drugi. Petospratnica je sagrađena u obliku krune boga Krišne“. Piše tamo još mnogo toga, ali to mi sada i nije tako važno. Racionalnom posvećujem još samo malo pažnje. Naučili su me da izgovaram reč „patala“, što znači ružičasta boja i to je bio lakši deo. Mnogo teže mi je bilo da tu reč napišem na pismu devanagari. Piše se nekako ovako: , valjda nisam pogrešio. Ne mogu više da razmišljam. Sada je vreme da se prepustim lepoti palate, ukusu Tikija i mnoštvu slika koje mi zaokupljaju maštu.