miley
Majli Sajrus – Seksi pinup
новембар 3, 2015
Mobi Dik
Kratak pogled na život u Polineziji
новембар 13, 2015
Prikaži sve

Istorija koktela. Ko je prvi počeo da meša pića?

kokteli

Amerikanci su ponosni na to što su, kako kažu, izmislili koktele. Međutim, tu tvrdnju bi trebalo preispitati. Tačno je da je ono što danas podrazumevamo pod koktelima došlo iz Amerike, ali ne treba zanemariti kako su došli do toga da mešaju razna pića i dobiju neki nov ukus. Za to su ipak zaslužni Evropljani. I da, ime su mu dali Španci, osvajači Južne Amerike.

 
 

Amerikanci su ponosni na to što su, kako kažu, izmislili koktele. Međutim, tu tvrdnju bi trebalo preispitati. Tačno je da je ono što danas podrazumevamo pod koktelima došlo iz Amerike, ali ne treba zanemariti kako su došli do toga da mešaju razna pića i dobiju neki nov ukus. Za to su ipak zaslužni Evropljani. I da, ime su mu dali Španci, osvajači Južne Amerike.
Na konstataciju Amerikanaca da su oni napravili koktele Britanci imaju šta da dodaju. Kažu da je to možda i tačno, ali dodaju da je prvi koktel napravljen tako što je irski ili nemački emigrant pomešao engleski džin s francuskim ili italijanskim vermutom. Britanci takođe tvrde da je prvi koktel napravljen u Londonu i to 1688. godine, kao i da se mešanje pića usavršavalo u naredna dva veka, a da su onda sve preuzeli Amerikanci i od koktela napravili hit.

 
 

Amerikanci naravno nisu ćutali na sve ovo. Oni imaju svoju priču koja kaže da su prvi put pića mešana nedugo po otkrivanju Amerike. Kao dokaz navode kuvar iz 1540. gde se pominje američko piće pod imenom „Julep“. Tako su pretekli Britance za više od 100 godina. Bar oni to kažu. Rana istorija koktela ostaje u domenu misterije. Obe strane tvrde da je to njihov originalni proizvod pa vam ostavljamo da sami odlučite koja vam priča deluje ubedljivije.

 
 

Pouzdano znamo šta se dešavalo tek od 19. veka. To niko ni ne spori. Naime, reč koktel prvi put je upotrebljena 1806. godine u jednom američkom magazinu. Tu je opisana stimulativna mešavina alkohola, soka i različitih aroma. Prvi moderni pravi koktel napravljen je u Kaliforniji 1862. godine. Tada je nastao čuveni martini. Originalni recept kaže da u ovaj koktel idu burbon, šećer, pelinkovac ili neko drugo gorko piće, maraskino višnja i soda voda. No recept se vremenom menjao i danas se martini uglavnom pravi od mešavine džina i vermuta.
Iste godine kada je napravljen martini, izvesni Džeri Tomas, koji je radio je u Metropolitan hotelu u Njujorku, objavljuje knjigu „Bartender's Guide“ ( „Vodič za barmene“ ). Tu se nalazi 90 recepata, a od toga je 19 posvećeno koktelima. Ostali recepti su objašnjavali kako se prave tada vrlo popularni punčevi. Nakon toga izlazi nova knjiga – „Bartender's Manual“. Njen autor je Hari Džonson. U to vreme to je bila najprodavanija knjiga za barmene. U njoj je moglo da se pronađe 34 recepta za koktele.

 
 

Da ne zaboravimo poreklo naziva koktel. Jedna priča kaže da su Španci tokom osvajanja Južne Amerike na kontinent doneli i borbe petlova. Priča dalje kaže da su po završetku borbi slavili tako što su mešali pića raznih boja. To im je ličilo na šareni petlov rep. U engleskoj verziji (cock – petao; tail – rep). Druga verzija se ne razlikuje mnogo jer je i dalje u igri petao i njegov rep, ali ovaj put je autore koktela asocirao na ukrase koji su se nalazili u čaši u kojoj se služio koktel. To je samo još jedna kontroverzna priča o koktelima.
Vraćamo se u SAD i na manje sporne teme. Tačnije, dolazimo do perioda kada su kokteli doživeli vrhunac. Naime, 16. januara 1919. godine u Americi je proglašena prohibicija. Cilj je bio da se spreči zloupotreba alkohola i poboljša ekonomska situacija. Ljudi su, međutim, hteli da piju pa im je mafija to i omogućila u ilegalnim barovima.

 
 

Švercovali su rum sa Kariba, viski iz Kanade, tekilu iz Meksika, a onda su počeli da prave svoj ilegalni alkohol, čuveni Moonshine. Tada su poceli da mešaju razna pića. I to iz vrlo praktičnih razloga. Prvo jer je bilo malo alkohola pa se mešanjem dobijala veća količina. I drugo, jer razblaženo piće nije bilo tako opasno, gosti su mnogo pili, a nisu bili toliko pijani.
Tako su kokteli postali hit – ušli su u zlatno doba. Barmeni su mogli da eksperimentišu pa su pravili neverovatan broj koktela, od kojih su mnogi preživeli do današnjih dana. Recimo, Margarita, Bloddy Mery, Long Island. Prohibicija je ukinuta 5. decembra 1933. godine. Alkohol je mogao da se toči slobodno, ali je navika da se prave kokteli ostala.

 
 

U Evropu se kokteli vraćaju ili prvi put dolaze, zavisi koja vam se verzija priče više sviđa, za vreme Prvog svetskog rata, zajedno s američkim vojnicima. Ipak, kokteli u Evropi postaju popularni tek posle Drugog svetskog rata. Ponovo zahvaljujući američkim vojnicima. Njima su nedostajala njihova pića pa su počeli sami da ih prave. Mnogi vojnici su ostali da rade kao barmeni u Evropi.

 
 

Šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka kokteli su izgubili na popularnosti. Potisnule su ih droge. Bilo je to vreme hipika, ljubavi i protesta. Osamdesetih se kokteli ponovo vracaju, ovaj put na velika vrata. Votka postaje osnova za mnoge koktele. Sve do danas kokteli nisu izgubili na popularnosti. Cak ih je sve više. Svako može da napravi svoj jedinstveni koktel. Samo treba mešati pica. Drugo je pitanje da li ce to zavoleti veliki broj ljudi. Ali, uvek vredi pokušati.
Tiki chiller je idealan za kombinovanje sa drugim pićima i samostalno pravljenje koktela. Možete pogledati kako da napravite neke koktele sa Tiki chiller-ima Aloha rita, Paradise passion, Heavenly crush i Tropical sunrise.