Tiki chiller pravi se od vinskog destilata i svežeg voća koje dolazi iz Južne Amerike. O vezi voća i alkohola smo pisali u jednom od prethodnih tekstova, a u ovom ćemo reći nešto više o vinskom destilatu. To je važan sastojak našeg chillera. Inače, od vinskog destilata prave se najbolja pića. Važno je napomenuti i da destilat za Tiki chiller mora biti svež zato što je samo tada bez ukusa i mirisa. Posle nekog vremena dobija i ukus i miris. Vinski destilat je skoro neutralan kako bi voće preuzelo primat.

 
 

Tiki chiller pravi se od vinskog destilata i svežeg voća koje dolazi iz Južne Amerike. O vezi voća i alkohola smo pisali u jednom od prethodnih tekstova , a u ovom ćemo reći nešto više o vinskom destilatu. To je važan sastojak našeg chillera. Inače, od vinskog destilata prave se najbolja pića. Važno je napomenuti i da destilat za Tiki chiller mora biti svež zato što je samo tada bez ukusa i mirisa. Posle nekog vremena dobija i ukus i miris. Vinski destilat je skoro neutralan kako bi voće preuzelo primat.
Vinski destilat ima najmanje 4,5, a najviše 75 odsto alkohola. Upravo je vinski destilat osnova za proizvodnju mnogobrojnih rakija od grožđa, a među najpoznatijim su konjak, armanjak, vinjak i druga pića proizvedena po uzoru na tradicionalni francuski konjak.

 
 

Destilati koji za osnovu imaju fermentisano voće nose jedinstven naziv – brendi. Prvi pokušaj dobijanja destilata, tačnije brendija datira još iz perioda antičke Grčke. Namera je bila da se vino destiluje radi lakšeg transporta, da se sačuva od kvarenja. Stari Grci su hteli da destilatu dodaju vodu i tako ponovo dobiju vino. Međutim, nisu uspeli u tom naumu, već su dobili nov proizvod – vinski destilat. Kad se to novo piće ostavi u buradima i drugim drvenim sudovima ono dobija nove karakteristike – aromu, ukus i miris. Tako je nastao prvi brendi.

 
 

U narednim vekovima proces dobijanja destilata se postepeno razvijao. Osnova je bilo grožđe, a najčuveniji brendi je svakako konjak. Ime je dobio po oblasti Konjak (Cognac) u Francuskoj. Vinjak je vrsta brendija napravljena prema uzoru upravo na konjak. U grupu rakija koje se dobijaju destilacijom komina spadaju i loza, travarica, komovica, kao i cenjeni albanski konjak Skenderbeg, italijanski Štok… Takođe, voćne rakije se dobijaju praktično istim postupkom kao brendi (rakija od grožda).

 
 

Kontrolisani proces destilacije (razdvajanje tečnosti usled razlike u tačkama ključanja) otkrio je 800. godine persijski lekar, filozof i alhemičar Džabir ibn Hajan (latinizirano Geber). Destilat je nazvan al-kukhul (ال كحول ), što znači duh hemikalija.
Evropljani „otkrivaju“ alkohol par vekova kasnije. Prvi pouzdani zapisi o dobijanju alkohola i proizvodnji alkoholnih destilata bili su poznati tek oko 1150. godine, kada je magistar Salernus opisao postupak kako se dobija „goruća voda“ (aqua ardens) nekim oblikom destilacije vina. Ovaj postupak se temelji na iskustvu persijskih alhemičara. Čist alkohol proizveo je 1400. godine benediktinac Bazilus Valentinus i to destilacijom. Destilacijom je dobio tečnost koju je nazvao „spiritus vini“, otud naziv špiritus.

 
 

U početku jaka alkoholna pića korišćena su samo kao lek. Širi slojevi stanovništva u Evropi počinju da piju „žestoka pića“ tek za vreme epidemije kuge, kada ih piju kao lek. Oko 1400. godine otkriveno je kako se prave destilati iz žita, ječma, raži i raznih drugih sirovina. Razvoj štampe doprineo je širenju znanja o destilaciji pa je od tada svako mogao da napravi žestoko piće po želji.
U 15. veku „goruća voda“ više nije samo lek, već postaje opšte prihvaćeno piće, a vinski destilat do danas ostaje osnova za pravljenje najboljih pića na svetu. Tiki chiller je jedno od njih.